Sljeme 2018.

Sljeme 2018. god. (24.-25.11.2018. god.)

Poslije Lošinja, kada sam bila „počašćena“  sa hodati nije mogla, a prigovarati joj ide, rekla sam pričama kraj. Ne mogu pisati sama sebi, moram imati čitatelje, pa i kritike su mišljenja, valjda ću to jedan puta i shvatiti pa prestati pisati ili neću, ne znam.

Krenemo na put u 6:00, mislili smo, ali Miro zaspao pa malo kasnije krećemo, čekamo, Mitre ne brkaj nas, polazak je u 24:00 i onda nema, zaspao sam. 😊

Ne bih ja ovo ni spominjala da netko nije rekao, u startu ne ide, šta će biti poslije. Odmah da vam kažem, bi kišaaa.

Sve ostalo za 5. Nije kraj priče.

Izgubljeno vrijeme Branimir nadoknadi,  a nije svemoguć, ne može kišu zaustaviti, ni pomoću „sila“ u busu, i ako je Gorani, možda, bilo bolje.

Stižemo u Zagreb, domaćini nas dočekaju, pa na hodnju. Sve je isto k’o i lani, većina hoda, a manjina, ne nacionalna, nego standardna, se vozi. Vozim se i ja. Nema još Mitra pa je Duca vodič, administrativni, a hodajući Josip i Tabak. Super je Duca, broji nas svako malo, dok joj nije dosadilo, onda je brojala koliko nas nema. Koliko sam ja skužila tu računicu, ima nas 43, a nema nas 8. E sad, da li se računa po Fati, ne bih znala. Dok ja smislim evo nas kod „Grofice“, tu čeka Mirek i u dvije ture preveze velike stvari u „Runolist“, a mi laganini, i ja. Sada se pitam, zašto, mogli smo u vrećici ručkarici ponijet šta nam je trebalo, a ne u jutro opet vraćati velike rance, po onom vicu o zlatnoj ribici, samo nek’ je muving.

Smjestimo se u Dom, po rasporedu, kako je Duca pročitala. Eti, Nada i ja, imale smo primjedbu, nismo imale TV, samo produžni kabal, Da ne hvalim dom, i nije baš za hvaljenje. Moglo se malo poraditi na njemu. To ne kvari ambijent zabave, nego dojma. A šta bi vi pomislili da ja ništa ne prigovorim!?

Poslije smještaja i do dolaska hodača i mi smo prohodali kojekuda, Nada i ja do „Šumarevog groba“. Nada kaže nismo ponijeli svijeću zamjerit će nam. Nije dugo čekao, sutra dan kiša, a cestu nam je „podupl’o“, vremenski, mi smo se vraćale cestom do „Grofice“.

Večera u 19:00 h. Obilna kao i uvijek, misliš za dvoje ljudi, a pojedeš sam bez po muke, tako sam bar ja. A kad je ukusna, pa onda štrukle. Moram ovo reći, pa šta bude, Branimir ima novu spiku, prehrana, samo zdravo se hraniti, voće i povrće, jogurti, cimet i biljni čajevi, sve skida kolesterol. Udavi nas s tim. Karakaš je od muke cijelo večer pio čaj, mogu vam reći da je bio veseliji nego ikada. Moj propust, nisam pitala od čega čaj, ali neka pitati ću ga u Društvu. Sigurno je zdraviji od Branimirovog, ovaj je išao spavati u 20:00 sati, a mi s Jožom drugi dan. Pa sad si mislite. Ipak je onaj ko je otišao rano spavati prpustio saznati sve o svom zdravlju. Dubravka je mjerila tlak svako malo svima i koliko sam ja uspjela skužiti (puno je to novina) tlak nam je u prosjeku 120/80. Idealan. Ma pravo smo mi Društvo, znala sam.

Onda ples za plesom, muške Lokice (ne pod navodnike) pod nazivom TNT onda im se pridruže ženske TNT, a nemaju „Broj 1“ pa se javljam na natječaj. Na leđima im lijepo piše „tko hoda ne trči“,  ili obrnuto, valjda je svejedno, poruka svima. Bilo je tu kartanja i svašta nešto, kao i Robin Hud (u tajicama) i njegova Marijana (to je na engleskom, ima i hrvatski prijevod), a zašto da prevodim kada razumijete.  Da nije program toliko raznolik, zar bi ostali do drugi dan.

Onda naše pjesme, Ranči svaka čast, ma skoro da ni Mitar ne bi bolje. Mitre pozdravljamo te „ Na teraci“. Pa „ ja nemam drugih želja ni boljih prijatelja“,… Baš smo se lijepo družili, a drugi dan za čas.

A jesmo i dočekali, mi nju ili ona nas, kišaaa. Hodati ili ne, pitanje je sad. Za nekolicinu, TNT, nema dileme, hoda se, a mi ćemo, kako ko, polako do „Grofice“.

Prije svega toga doručak, sir, hrenovke, jaja i super, super domaći kruh.

Nada i ja, kako već rekoh, na „dugačku cestom“. Jedva sam ishodala, jezik do pupka, ali jesam. Naravno da mi je Nada morogala, šta nisam išla sa Mirekom džipom. Baš sam zadovoljna.

U 13 sati za Osijek, i nikada ranije sa izleta, u 17,30 h smo doma.

Ma šta da vam pričam, vidjeli ste i sami, mislim da dijelite moje mišljenje.

Hvala vam svima, od organizatora do vodiča i učesnika izleta, na ovom divnom druženju, a tebi Mitre poseban pozdrav.

Naravno, pozdrav i hvala osoblju „Runolista“.

U Osijeku, 26.11.2018. god.

Angelina

You may also like...