Priča za Šucu…

PRIČA ZA ŠUCU , 21/22.05.2016.god., DARUVAR

Po tko zna koji puta kažem lijepa planinarska priča, druženje…, prijateljstvo koje  nas sve dodiruje i spaja. Takvu jednu priču vam želim ispričati. Ima nas u Bršljan Jankovcu koji smo puno puno puta bili gosti planinarskog društva Petrov vrh iz Daruvara. Tako smo  upoznali Šucu, zbog kojega smo ovaj vikend u Daruvaru. Ne znam mu u stvari ni pravo ime i prezime, on je jednostavno Šuco, u civilu veterinar, a u planinama pravi planinar. E sada, ono u civilu je ostavio, otišao u zasluženu mirovinu i taj događaj želi podijeliti sa prijateljima. Među njima sam i ja, odnosno nas četrdesetak  jankovčana. Predivan osjećaj, želim ga svakome.

Stara ekipa je tu, vodi Mitar, vozi Branimir, a ni Fury to ne propušta. Na Petrovom Vrhu nas dočekaju Šuco, Sliva, Feliks, Soni, Pavle …, stara ekipa. Nedostaje samo domar Milivoj koji je na nama „trenirao strogoću“, a mi smo ga davno prokužili i glumili da ga se bojimo, sve dok nam nije priznao da nas voli, donio je stari gramofon i ploče i samo za nas puštao predivnu glazbu. Bolestan je, pozdravljamo ga. Dom je čist, stolnjaci uštirkani kao da ih je Nada blagajnica štirkala.

U pečenjarnici se peče janje, pilići, kuha čobanac, prasetina  već gotova.  Mi ostavimo stvari,  zasučemo rukave i šta treba pomoći. Skoro sve je gotovo, ali i mi smo domaći moramo naći posla. Našli smo,  pranje stolova, metenje, glazba, pivo, vino, rakija, serviranje itd., a poslije  pranje suđa …, kao i uvijek, gdje god da smo.

Živa glazba, „dečki“ sviraju ,  a komentari su  im za 100. Svi smo raspjevani, a  onda i rasplakani. Mitar u ime svih zahvali na prijateljstvu i preda Šuci  poklon, stolicu za ljuljanje, dekicu i butelju vina, dodatak uz Šucinu lulu. Šuco je zahvalio svima koji su došli i  progutao sve knedle iz čobanca, a mislim da je svako pustio bar jednu suzu, ako nije ja sam  za njega.Daruvar_20160521_03

Da razbistrimo glave od silnih emocija, čitaj kako hoćeš, nas  nekoliko idemo na Petrov Vrh. Nije to neka visina ali u štiklama 7cm nije ni malo, pokušam objasniti Josipi, ali ona ide. Ide na svoju odgovornost. Uspjela je bez problema. Nije ovo za pričati, ali eto, ima i takvih. Neki su bistrili glave prije fešte u bazenima.  To mi tek nije jasno, valjda znaju šta rade.  Skoro  smo svi bili dobri. Ne tražite da se kunem, možda nisam dobro vidjela, pa eto vraga.

I tako do ponoći, pa do jedan i do dva  sata, tko bi znao. A neću vam ni kazati. To će reći oni koji cinkaju.

Nedjelja u jutro ustajanje, dovlačimo se sa lončićima kave  na terasu, sunce, šuma…uživamo.  Đekić vrbuje za hodanje.  Tajči traži stazu za oko 2  sata hoda.  Sliva ima rješenje, preko livade,  spust, pa desno do ceste i onda cestom do doma. Ide nas sedmoro. Vodi nas Sale.  Bravo Sliva, točno 2 sata.

Ručak, opet meso, čobanac prokisnuo, nije  u frižideru. Propust.  Ne smeta. Oko 13 h krenemo, mislimo da smo krenuli, Vesna viče Mirjana ostavila trenerku, dobila ju je u Daruvaru. Ima vrlo poduzetu kolegicu, blago njoj.  Daruvar pod Slivinim vodstvom. Zanimao me Slivin komentar na grudi „Gole Maje“ u parku, bolje rečeno, tko će biti žrtva hladnih grudi. Opet Ljilja, ali druga. Kraj te gole Maje ja završih skoro u zatvoru, jer za kaznu od 3.500 kn nemam. Bilo je  ovako, obilazak grada me baš umorio. Nas 6 iz grupe odemo sjesti u park kraj gole Maje, a ja  žedna, Rančo mi doda bocu mineralne i ja popijem par gutljaja, naslonim se na Jamnicu i legnem na klupu, dok čekamo grupu. Za koju  minutu stiže „sekjuriti“. Šta radite, to se ne smije, kazna…a ja slušam i ne vjerujem, jedva se  snađem i skrušeno kažem,  oprostite. On samo slegne ramenima i ode. Nemam komentar, ali pouku imam, ne izlazi iz birtije u Daruvaru, tamo možeš spavati i pod stolom, čitaj klupom, džaba. Ni sada mi nije jasno…gdje baš mene da takvo nešto snađe, ovo je priča i za suze i za smjeh…, nije mi bilo do smjeha. Fala Bogu hladna glava, prije toga smo Ljiljica, Duca i ja bile na sladoledu . Pojela sam 4 kugle sladoleda, ne znam kako bi Duca prošla,nije jela sladoled, a stalno je kukala da joj je vruće.

Svi su se zabavljali na tu temu, ali ima neke koristi od toga, ako kasanim bus neće bez mene, prvo će me tražiti u pritvoru, a ja mogu kuda hoću.  Sonja mi je napisala pjesmu, nije znala za klupu u parku pa sam morala nadopuniti…ako Sonja tako kaže, pretpostavimo da  ne laže, a i diva nije prava ako u daruvarskom parku na klupi ne spava.

Žao mi je Šuco , ovo je trebao biti samo tvoja priča, ali morala sam i ovo dodati.

Na kraju, samo jedno veliko HVALA Šuci.

U Osijeku, 25.05.2016.god.

Angelina

You may also like...