HPD „Bršljan- Jankovac“ Osijek, godina je 1895…

HPD „Bršljan- Jankovac“ Osijek, godina je 1895.

Planinarenje ima dugu tradiciju, ništa neobično, ali u Slavoniji, e tu je već upitnik.  Kako je 1895.god., na  jednoj organiziranoj  šetnji na Jankovac Dr. Schwarz, liječnik  iz Osijeka, rekao, pozvao sam vas da mi budete gosti, a imam i ideju,  osnujmo i mi planinarsko društvo i neka se zove Bršljan i dogodi se. Osnovano je tako prvo planinarsko Društvo u Slavoniji, kao grana  zagrebačkog  planinarskog društva. U toj skupini našla se i Vilma Vukelić, 16 godina,  obećala je da će biti pisac i spominjati ovu značajnu šetnju do Jankovca.retro_angelina_002

Sada  je 2016. god. i mi imamo Đorđa Balića, planinara i pisca knjige o Jankovcu, zaljubljenika u prirodu. Predloži nam da mi spojimo ta dva doba i neka to bude, tragom prvog izleta – retro. Napiše on program izleta, a mi samo mahnemo rukom, ma daj Baliću preoptimističan si. A kako se on ne da zbuniti, nije nam preostalo ništa drugo nego prihvatiti. Željka Pavlić dobije odraditi taj izlet. Kada je pročitala program, samo  je rekla, u šta sam se ja upustila. retro_angelina_001Dobro da jesi, super si to odradila.

Da ne bude samo planinarski  bio je i željezničarski dio, jer Osijek je tada bio dio  velike Austro-Ugarske, imao je „žilu kucavicu” prugu, uskotračnu Gutmanovu prugu. Na Jankovac se putovalo vlakom, tzv. Gucom.  Obučeni  retro, sjedamo u vremeplov i čekamo polazak.  U 6 sati ispred željezničkog kolodvora Osijek  sve  po propisu, prometnik, Zvonko,  da znak „polazak“. U jednom trenutku pomislim, možda smo u vlaku Hery Potera, krećemo sa nevidljivog perona…. Dr.Schwarz nas svakog ponaosob pozdravi, zahvali što smo se odazvali njegovom pozivu za šetnju do Jankovca. Zatim nas pozdravi predstavnik Gutmanovih. I na kraju gospodična Vilma.  Jedino nam fali što u to vrijeme nije bilo našičkog bureka, ali je bilo kruha,  i masti u  Požegi i Velikoj, planinari, naravno.  I željezničari su tu, svi se pitaju, šta je ovo. Vagonaši, čita naš službeni željezničar pjesmu, ako netko ne zna, …rakije, rakije amo, jer utjehe nema u vodi…  Ja kao bivši  željezničar mislim da je ovo  „specijalni vlak“.  Zajedno se slikamo kod stare lokomotive i nastavimo dalje do Trenkova. Tu nas čeka kočija i bicikli. A onda vidim da ni vremeplov nije imun, (samo za one koji  imaju  moć zapažanja). Biciklisti su bili zanimljiviji, naročito Miro i Ljilja, vozili su se na jednom biciklu.

retro_angelina_003Stižemo „treći dan“ u Veliku.  Ponovo doručak pa obilazak crkve,   „buduće bazene“ i na kraju šetnja do Jankovca. Na Jankovcu  nas dočeka glazba, za glasovirom Andreja Gribl  , DJ Mitar i  izložba „Gutmanova  pruga“ .

Druženje potraje do 15:00, sati , a onda povratak u „budućnost“ u 2016.god.  Razmišljala sam da zaustavim vremeplov u nekom drugom,  boljem vremenu , ali dok ja tražim neko bolje  vrijeme, čujem  konduktera, zadnja stanica Osijkeeek.

Pišem i razmišljam, kako je ovo super ideja za neki drugi izlet, stvarno odlutaš i budeš šta hoćeš, nakratko bar.

A o ljepoti  jeseni na Papuku, treba jedna posebna priča. Ne postoji boja koje nema. Predivno.

Hvala Baliću, Željki , planinarima Požege  i Velike, željezničarima  i svim vama na ovom predivnom danu.

Mislim da smo svi uživali.

Angelina

U Osijeku, o4.11.2016.god.

You may also like...